Uz bla­go­slov mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja, tra­di­ci­o­nal­no prek­si­noć u or­ga­ni­za­ci­ji SPKD „Pro­sve­ta” Her­ceg No­vi, u por­ti ma­na­sti­ra Sa­vi­na odr­ža­na je Go­spo­đin­dan­ska du­hov­na aka­de­mi­ja po­vo­dom kr­sne sla­ve ove sve­ti­nje. Zva­ni­ce ko­je su pred­vo­di­li ge­ne­ral­ni kon­zul i kon­zul Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Her­ceg No­vom Slo­bo­dan Ba­jić i Zo­ran Doj­či­no­vić, li­de­ri her­ceg­nov­skih opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja i uče­sni­ci i or­ga­ni­za­to­ri „Tr­ga od ći­ri­li­ce” naj­pri­je je po­zdra­vio igu­man sa­vin­ski otac Ma­ka­ri­je.
– Ma­na­stir Sa­vi­na i ve­če­ras još jed­nom po­ka­zu­je vje­kov­nu ulo­gu uje­di­nje­nja svih. I ovog pu­ta sa­bra­li smo se svi. Tu, u por­ti je i aka­de­mi­ja i Trg od ći­ri­li­ce ta du­hov­no-kul­tur­na ma­ni­fe­sta­ci­ja je ve­če­ra ov­dje. Da­nas kao ni­ka­da taj pri­mjer Maj­ke Bo­ro­di­ce nam tre­ba. Ne­ka nam i ovog pu­ta Bo­go­ro­di­ca da sna­ge i vje­re da na­sta­vlja­mo da se oku­plja­mo u ma­na­sti­ru i oko ma­na­sti­ra Sa­vi­na. Brat­stvo ma­na­sti­ra ni­ka­da ne pi­še po­ziv­ni­ce za bi­lo ko­ga. Svi vjer­ni­ci ima­ju po­ziv­ni­cu da do­đu kao i nji­ho­vi pre­ci što su do­la­zi­li u ovaj sve­ti hram – po­ru­čio je igu­man Ma­ka­ri­je.
U tra­di­ci­o­nal­noj be­sje­di pro­fe­sor dr Dra­go Še­ro­vić, iz Bi­je­le, ka­zao je da su o ma­na­sti­ru Sa­vi­na pi­sa­li po­zna­ti aka­de­mi­ci, pro­fe­so­ri, uva­že­no sve­šten­stvo. Po­zna­ta je isto­ri­ja ma­na­sti­ra, po­zna­ti su maj­sto­ri-gra­di­te­lji, iko­no­pi­sci, da­ro­dav­ci, ri­zni­ca i bi­bli­o­te­ka.
– Šta još re­ći ka­da je do­ži­vljaj ovog pra­zni­ka ta­ko sli­ko­vi­to, sa pu­no di­vlje­nja opi­sao mla­di bo­go­slov Ni­ko­laj Ve­li­mi­ro­vić, po­čet­kom 20. vi­je­ka. Šta još re­ći kad je naš mi­tro­po­lit is­pje­vao i pje­smu po­sve­će­nu Maj­ci Bož­joj Sa­vin­skoj. Ma­la cr­kva, ka­ko se na­zi­va, ta­ko­đe po­sve­će­na Maj­ci Bož­joj sa­gra­đe­na je pri­je sko­ro hi­lja­du go­di­na, po za­pi­su tač­no 1030. go­di­ne. Ovo hi­lja­du­go­di­šnje vri­je­me da­je ovom kom­plek­su iz­u­zet­nu du­hov­nu du­bi­nu, a na­ma po­tvr­du vi­še­vje­kov­ne po­sto­ja­no­sti u ovom kra­ju. Ve­li­ku cr­kvu, ova­ko ipo­zant­nu, ve­li­čan­stve­nu je gra­dio na­rod. Na­rod je bio kti­tor. To su bi­li po­mo­r­ci, tr­gov­ci, za­na­tli­je, ze­mljo­rad­ni­ci sa svo­jim epi­sko­pi­ma i sve­šte­ni­ci­ma. Ko­li­ko sa­mo vje­re i lju­ba­vi je u nju ova­kvu ugra­đe­no. Gra­di­li su je u vre­me­nu ka­da se plo­vi­lo i tr­go­va­lo mo­ri­ma na je­dre­nja­ci­ma. Po­mor­ci­ma je naj­sreć­ni­ji tre­nu­tak bio, po­sli­je du­gog pu­to­va­nja, ula­zak u svo­ju mi­lu Bo­ku, što su ogla­ša­va­li plo­tu­nom iz to­po­va. Naj­dra­ži zvuk ko­ji bi ču­li je bio zvuk zvo­na sa ma­na­sti­ra Sa­vi­ne, ko­jim su mo­na­si či­nje­li do­bro­do­šli­cu. I tre­ća cr­kva ovog kom­plek­sa, cr­kva po­sve­će­na Sv. Sa­vi, ko­ju je po na­rod­nom pre­da­nju i sve­štao lič­no Sve­ti Sa­va, u 13. vi­je­ku, to­kom svog mi­si­o­na­re­nja ovim kra­je­vi­ma, go­vo­ri o na­šoj ute­me­lje­no­sti u sve­to­sa­vlju – re­kao je Še­ro­vić.
U svom obra­ća­nju dr Še­ro­vić se osvr­nuo na da­na­šnje vri­je­me. Ra­zum, na­u­ka, teh­ni­ka su te­me­lji pro­sve­ti­telj­stva ko­je je do­ni­je­lo mno­go do­bra čo­vje­ku, ali je, upo­zo­ra­va on, i po­ti­snu­lo po­tre­bu, že­lju za du­hov­nim uz­di­za­njem.
– Moć­ni­je, br­že, vi­še je pa­ra­dig­ma sa­da­šnjeg vre­me­na. In­for­ma­ci­ja po­sta­je naj­zna­čaj­ni­ji re­surs, a upo­tre­ba i zlo­u­po­tre­ba in­for­ma­ci­ja naj­sna­žni­je oruž­je. U ovo­me i je­ste pro­blem. Pro­blem u od­su­stvu vje­re u ono što afir­mi­šu sve­te knji­ge i sve re­li­gi­je na ovom svi­je­tu. Da­na­šnji čo­vjek gu­bi svo­ju du­ho­nu bit­ku, po­sta­je isu­vi­še ra­ci­o­na­lan sa po­ti­snu­tim i čak sa iz­gu­blje­nim emo­ci­ja­ma, ma­štom – na­po­mi­nje dr Še­ro­vić.
On je go­vo­rio i o je­din­stve­nim li­ko­vi­ma Sve­tog Sa­ve i Ni­ko­le Te­sle u srp­skom na­ro­du. Ra­do­va­nje pla­ču dje­te­ta u ko­li­jev­ci, uljud­nom dje­te­tu, do­brim ocje­na­ma, li­je­pom gla­su, pje­smi, li­je­pom zvu­ku cr­kve­nih zvo­na...
– Ra­do­va­nje da­ri­va­nju, pro­či­ta­noj knji­zi, su­sre­tu sa pri­ja­te­ljem, su­za­ma ra­do­sni­ca­ma... To su nam sve po­zna­te vri­jed­no­sti, ali se za­pi­taj­mo ko­li­ko ih ima­mo u se­bi, ko­li­ko ži­vi­mo s nji­ma. Ho­će­mo li ih na­no­vo pri­hva­ti­ti, ili ob­no­vi­ti, ili utvr­di­ti. Za­pi­taj­mo se gdje se iz Her­ceg No­vog iz­gu­bi­la ta div­na mla­dost, re­ci­mo sa de­fi­lea ma­tu­ra­na­ta? Zna­mo li ko­jim su pu­tem kre­nu­li? Za­što ih ne­ma u Her­ceg No­vom da nam sa nji­ma bu­de svi­ma bo­lje? Za­što ne­ma nji­ho­vih ime­na, fo­to­gra­fi­ja na bil­bor­di­ma, za­što nam oni ni­je­su uzo­ri? – za­pi­tao se dr Še­ro­vić.
Ovaj kom­pleks ma­na­sti­ra Sa­vi­ne sa svo­jom du­hov­nom du­bi­nom i po­sto­ja­no­šću, sa u se­bi ugra­đe­nim na­rod­nim tru­dom, vje­rom i lju­ba­vi, sa sve­to­sa­vljem, sa Maj­kom Bož­jom Sa­vin­skom i sa iz­van­red­nim zvu­kom sa­vin­skih zvo­na ko­ji is­pu­nja­va, da­je nam šan­su ka­že dr Še­ro­vić, da bar na tre­nu­tak dok smo ov­dje pri­mi­mo u se­be dio te bes­kraj­ne Bož­je bla­go­da­ti i lju­ba­vi.
– Po­ma­že nam da kre­ne­mo i da se odr­ži­mo na Hri­sto­vom pu­tu. Ov­dje, u ti­ši­ni i mo­li­tvi, pre­i­spi­taj­mo se­be. Ov­dje du­ša na­ša na­la­zi Go­spo­da – za­klju­čio je Še­ro­vić, bur­no po­zdra­ljen od na­ro­da ko­ji je is­pu­nio por­tu ma­sti­ra Sa­vi­na do po­sled­njeg mje­sta.
Z.ŠA­KO­TIĆ


Mo­ra­mo odo­lje­ti tren­do­vima

Knji­žev­ni­ca Oli­ve­ra Do­kle­stić go­vo­ri­la je o tra­di­ci­ji sa­bo­ro­va­nja mo­li­tva­ma pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci na Sa­vi­ni, o bo­ga­stvu i lje­po­ti tra­di­ci­je, kao i o za­du­žbi­na­ri­ma u Her­ceg No­vom. Ona je po­ru­či­la da nov­ski za­du­žbi­na­ri ne mo­gu da­nas u mi­ru da po­či­va­ju u sa­vin­skoj ze­mlji, u sfe­ri du­ha ko­ji mo­ra da odo­li­je­va pred po­ša­sti­ma mo­der­nih tren­do­va ra­za­ra­nja za­o­stav­šti­na pro­šlo­sti, do­brih sje­ća­nja, za­ti­ra­nja ko­je tra­je već vi­še de­ce­ni­ja.


Ob­no­vlje­na Kru­še­vič­ka tr­pe­za

U pro­gra­mu du­hov­ne aka­de­mi­je su uče­stvo­va­li her­ceg­nov­ski ho­ro­vi „Ro­žde­stvo” iz Bi­je­le, „Sve­ti Sa­va” iz Her­ceg No­vog i „Sve­ti Va­sli­je Ostro­ški” iz Kum­bo­ra, kao i na­rod­ni gu­sla­ri: sve­šte­nik Raj­ko Ra­jič i Mi­li­ja Ko­so­vić.
Na kra­ju sve­ča­no­sti otac Ma­ka­ri­je je Dra­gi­ci Spa­ić, pre­sjed­ni­ci „Ko­la srp­skih se­sta­ra” Her­ceg No­vi, za nji­hov hu­ma­tar­ni rad i sa­rad­nju sa brat­stvom ma­na­sti­ra Sa­vi­na po­klo­nio me­da­lju sa gra­fi­kom svog ma­na­sti­ra.
Po za­vr­šet­ku du­hov­ne aka­de­mi­je pod stu­bo­vi­ma ko­na­ka u por­ti man­sti­ra odr­ža­na je Kru­še­vič­ka tr­pe­za, ko­ja po tra­di­ci­ji oku­plja mje­šta­ne se­la Kru­še­vi­ce, ko­ji bje­hu ne­ka­da pa­ro­hi­ja­ni Tre­binj­sko hum­ske epar­hi­je, ko­ji su do­bro­do­šli već de­ce­ni­ja­ma od vre­me­na igu­ma­na In­ken­ti­ja Da­bo­vi­ća sa kra­ja 18. vi­je­ka na Go­spo­đin­dan, kod ma­na­sti­ra Sa­vi­na.